NOVI SAD - Predsednik Srbije Boris Tadić izjavio je juče u Novom Sadu da je pregovarački tim Srbije u gasnom aranžmanu s Rusijom obezbedio „najviši nivo garancija da će sva tri dela ovog sporazuma biti i ispoštovana“. On je sinoć novinarima u Novom Sadu kazao da je uveren u to da je Srbija ostvarila dobar sporazum s ruskom stranom koji, kako je naveo, „na kraju treba da rezultira i izgradnjom gasovoda Južni tok“. On je naglasio da su garancije na nivou dokumenta koji se potpisuju s predsednikom Ruske Federacije Dmitrijem Medvedevom, čime će dve države stati iza realizacije ovog sporazuma. Predsednik Srbije je rekao da su postojale značajne sugestije tokom tih pregovora iz svih stranaka koje učestvuju u Vladi i u vladajućoj koaliciji.
– Imao sam komunikaciju sa čelnicima svih stranaka, i s onima koji su imali različite ideje i sugestije. Neke sugestije koje je dao predsednik Lige socijaldemokrata Vojvodine Nenad Čanak bile su veoma korisne i ugrađene su u ovaj završni dokument – saopštio je Tadić.
On je kazao da se Srbija nalazi na strateškoj poziciji između ruskog gasa i evropskog tržišta i da je osnovna ideja bila da se ta pozicija što bolje iskoristi i da se istovremeno obezbedi stabilno snabdevanje gasom u narednih 30 godina.

(Dnevnik, 24.12.2008.)

NOVI SAD – Skupština Vojvodine ponovo je odbacila inicijativu Lige socijaldemokrata Vojvodine da se na dnevnom redu nađe i rasprava o privatizaciji Naftne industrije Srbije. Kako je na početku sednice obrazložio šef poslaničkog kluba LSV “Zajedno za Vojvodinu“ Branislav Bogaroški, LSV je predložila da se na dnevni red današnje sednice stavi “Informacija o potrebi obeštećenja AP Vojvodine po osnovu ulaganja građana Vojvodine u izgradnju Naftagasa“, te da se nakon rasprave usvoje zaključci kojima pokrajinska skupština insistira da se sredstva od 840 miliona evra iz budžeta Republike Srbije prebace na budžet AP Vojvodine.
– S obzirom na to da je Vlada Srbije i pored svih upozorenja odlučila da zaključi kupoprodajni ugovor o prodaji NIS-a po ceni od 400 miliona evra, a da realna tržišna vrednost NIS-a, odnosno vojvodjanskog Naftagasa iznosi 2,2 milijarde evra, smatramo da postoji
prostor da se Vojvodina obešteti. Kako je između pokrajinskog i republičkog premijera dogovoreno da Vojvodini od privatizacije NIS-a pripadne 360 miliona evra, ili 90 odsto, a trebalo bi 1,2 milijarde, odnosno 55 odsto tržišne vrednosti, smatramo da bi Vlada Srbije iz budžeta trebala da obešteti Vojvodinu sa još 840 miliona evra, koji će se uložiti u nova radna mesta i infrastrukturne projekte – kazao je Bogaroški za govornicom, obrazlažući inicijativu LSV.
   Predsednik Skupštine Vojvodine Šandor Egereši je rekao da Izvršno veće Vojvodine (IVV) ni ovoga puta nije dostavilo mišljenje povodom informacije, ali je u skladu sa članom 128, stav 4 Poslovnika skupštine omogućio poslanicima da se izjasne o tome hoće li se inicijativa LSV naći na dnevnom redu i bez mišljenja pokrajinskog Izvršnog veća. Međutim, predlog LSV podržalo je samo pet liginih poslanika, dok je protiv bilo 94 poslanika vladajuće koalicije i radikala. Uzdržan je bio jedini poslanik Srpskog pokreta obnove Milan Đukić.
    Bogaroški je nakon glasanja, u izjavi novinarima rekao da ga odluka Skupštine nije iznenadila, ali da je neprijatna.
– Na žalost, kao što se dešavalo i do sada, naši koalicioni partneri nisu imali sluha za ovu našu inicijativu. Inicijativa se ponovo nije našla na dnevnom redu, što nas, naravno, neće sprečiti da na narednoj skupštini ponovo pokrenemo inicijativu u vezi sa istom tematikom. Ubeđen sam da ćemo, kao i kod koncesije, ovu priču isterati do kraja i da će vreme pokazati da smo u startu bili u pravu – rekao je Bogaroški. On očekuje da će i posle zaključenja ugovora postojati prostor da se Vojvodina obešteti ili da se ugovor eventualno raskine, kada se pokaže da je štetan.
   Komentarišući optužbe ministra Mlađana Dinkića da je nezakonit dogovor pokrajinskog i republičkog premijera o tome da Vojvodini pripadne 90 odsto od prodaje NIS-a, Bogaroški je naveo da je za LSV najsporniji osnov celog dogovora.
– To što je dogovoreno 90 odsto od 400 miliona, ne menja činjenicu da prava vrednost nije 400 miliona. Mogli su se dogovoriti i 100 i 110 odsto, ali to nije ono što mi tražimo. To nije realna vrednost Naftagasa i to nisu sredstva koja treba da pripadnu AP Vojvodini – istakao je Bogaroški. On je dodao da bi prvenstveno trebalo razgovarati o nivou obeštećenja, odnosno koja je to vrednostipo kojoj bi  NIS trebalo prodati, a tek onda o konkretnom procentu koji bi pripao Vojvodini.
– 90 odsto od nečega ili ničega ne menja situaciju – istakao je Bogaroški.

Postignut dogovor sa Rusima

Delegacija Vlade potpisaće najverovatnije 24. 12. ugovor o prodaji NIS-a i sporazume o izgradnji gasovoda Južni tok i skladištu gasa Banatski Dvor, saznaje B92.
Član srpskog pregovaračkog tima za realizaciju energetskog sporazuma sa Rusijom Dušan Bajatović potvrdio je da su pregovori o prodaji Naftne industrije Srbije završeni. Kako je agenciji Beta potvrđeno u krugovima bliskim pregovaračkom timu, ugovor o prodaji NIS-a trebalo bi da bude parafiran danas, a potpisivanje će najverovatnije biti u sredu 24. decembra u Moskvi, na najvišem državnom nivou.  Dokumenta će potpisati predsednici Srbije i Rusije Boris Tadić i Dimitrij Medvedev, izjavio je Dušan Mrakić, državni sekretar u Ministarstvu energetike. Inače, Bajatović nije hteo da govori o detaljima dogovora, ali je kazao da će neko od članova pregovaračkog tima dati zvanično saopštenje.
   A, kako piše današnja „Politika“, pregovori ruske i srpske strane koji su se poslednjih mesec i po dana intenzivno vodili, završeni su kasno sinoć i, kako tvrdi izvor „Politike", ruska strana je konačno prihvatila srpski predlog i kada je reč o investicijama i socijalnom programu - tačkama koje su bile sporne i za koje Gaspromnjeft nije bio voljan da da garancije da će ih realizovati na način i u roku koji je predviđen i međudržavnim sporazumom.
   Gaspromnjeft se, saznaje se, saglasio da socijalni program bude sastavni deo kupoprodajnog ugovora, kao i da do 2012. godine investira u NIS više od 500 miliona evra nezavisno do toga kakve će biti posledice svetske ekonomske krize. Ruskom gigantu je to poslednjih dana bio izgovor da investicije u kompaniju prolongira i posle 2012. godine, s čim se srpski pregovarači nisu složili. Upitan kako je rešeno pitanje zlatne akcije i upravljačkih prava, isti izvor kaže da će Vlada Srbije sa 49 odsto vlasništva u NIS-u imati i svoje predstavnike u upravnom i nadzornom odboru, kao i da će pojedina menadžerska mesta pripasti srpskoj strani, ne želeći da precizira o kojim je funkcijama reč.

(BILSV, 22. 12. 2008.)

BEOGRAD – Komentarišući Predlog Zakona o formiranju stranaka, portparolka Lige socijaldemokrata Vojvodine i narodna poslanica Aleksandra Jerkov danas je izjavila da je pet hiljada potpisa previsok cenzus za registraciju stranke. Jerkova je za B92 rekla da je posebno nezadovoljna odredbom da će stranka koja dva puta ne prođe cenzus na pokrajinskom ili lokalnom novou, morati ponovo da prođe proceduru za registraciju. 
– U neku ruku, to jeste dobro pošto tera stranke da budu aktivnije i u odnosu na članstvo i sa građanima i da budu aktivniji učesnici javnog života, ali sa druge strane, opet mislim da je pet hiljada problematičan broj zbog toga što male stranke pre svega lokalne, čak ne ni regionalne bi mogle biti u problemu – navela je Jerkova.

(BILSV, 21. 12. 2008.)

NOVI SAD – Odluka Vlade da sačeka 31. decembar logičan je potez koji ima za cilj da država što bezbolnije izađe iz koncesionog ugovora, koji se pokazao štetnim ne samo za Vojvodinu, već za čitavu Srbiju. Međutim, neće biti dovoljno samo da se iz tog lošeg aranžmana izađe, nego se mora utvrditi i ko je odgovoran za njegovo sklapanje, naročito ukoliko Srbija bude morala da plati neku odštetu koncesionaru, umesto da bude obrnuto. Jer, nepovratno su izgubljene dve godine – izjavio je za „Dnevnik” jedan od najžešćih protivnika koncesionog ugovora, bivši predsednik vojvođanskog parlamenta i zamenik predsednik Lige socijaldemokrata Vojvodine Bojan Kostreš.

On je dodao da se nada pokretanju zvanične istrage, jer se, kako je objasnio, konačno mora prekinuti praksa da se sklapanje štetnih ugovora, koji puno koštaju državu, ne sankcioniše. 
– Ako državni organi ne budu pokrenuli istragu, ne isključujem mogućnost da podnesemo krivičnu prijavu protiv NN lica, pa će onda morati da reaguju po službenoj dužnosti. Naprosto, moraju se utvrditi motivi koji stoje iza ovog posla. Naime, od insistiranje na tom ugovoru neko je nesporno imao koristi. Pošto to nije Srbija, jer je i ranije bilo jasno da ovakva koncesija nije isplativa, onda mora biti pozvan na odgovarnost onaj ko se u ime Srbije od takvog, po državu štetnog posla, ovajdio – zaključio je Kostreš.

Inače, iznenađenje austrijskog konzorcijuma “Alpina–Por” stavom Vlade Srbije da ugovor o koncesiji za izgradnju autoputa Horgoš–Požega ne može biti raskinut pre nego što je stupio na snagu, začudilo je poznavaoce prilika u ovom nerealizovanom projektu.

Opšti stav stručnjaka je da koncesionar nema šta da zamera poziciji Vlade jer je ugovor, barem u tom pogledu, veoma jasan. Dakle, koncesionar je jedino mogao da odustane od posla, i to zato što ne može da obezbedi finansijsku konstrukciju za kompletan projekat, za šta mu je Srbija ostavila prostor do isteka 2008. S poslednjim decembarskim danom ističe i taj rok, i ako konzorcijum “Alpina–Por” nije u stanju da ga ispoštuje, ugovor jednostavno neće stupiti na snagu.

Zbog neispunjavanja osnovnog uslova za pravosnažnost koncesionog ugovora – zatvaranja finansijske konstrukcije – Srbija kao nadoknadu ima priliku da naplati položenu garanciju kod Austrija kredit štalt banke. Koncesionar, pak, može ponuditi koncedentu (našoj državi) da ova otkupi već eksproprisano zemljušte, za koje je plaćeno oko pet miliona dinara, što Vlada i ne spori da plati. Međutim, pitanje je onda na osnovu čega je koncesionar do sada zahtevao silne milione evra u svojim odštetnim zahtevima za sporazuman raskid ugovora? Da li su to bila usmena ohrabrenja, ili pisana dokumenta, koja su ostala van dometa javnosti?

U vreme kada je javnost tražila uvid u koncesioni ugovor, tadašnji ministar Velimir Ilić se tome žestoko opirao i branio pretnjom koncesionara da će tužiti Vladu Srbije ukoliko se to uradi. Pod pritiskom medija Vlada je popustila, pa je zajednička komisija, sastavljena od članova koncesionara i više ministarstava – za infrastrukturu, za trgovinu i za finansije, a u saradnji sa Sekretarijatom za zakonodavstvo – odlučili da se većina odredbi objavi, dok su se tzv. zaštićeni aneksi mogli dobiti na uvid u prostorijama Vlade, uz molbu upućenu Generalnom sekretarijatu.

Neobjavljeni aneksi (ako nešto ne piše sitnim slovima) odnose se uglavnom na izradu modela finansiranja, način obračuna putarine, plaćanje koncesione naknade i upravljanje koncesijom, odnosno na koncesionare – vlasnike preduzeća i način raspodele dobiti. Oni koji su detaljno proučavali ove anekse tvrde da oni ne sadrže ništa što bi ohrabrilo koncesionara na nerealne odštetne zahteve: najpre da dobiju izgradnju autoputa Horgoš – Novi Sad bez tendera po ceni od 250 miliona evra, koja je kasnije spuštena na 220 miliona; zatim su tražili koncesiju za autoput Beograd–Čačak, ali se ne zna pod kojim uslovima, posle toga odštetu od 35 miliona evra, pa 18 miliona evra, 17 miliona, i na kraju 12,9 miliona evra, plus povrat garancija...

S druge strane, spruga suvlasnika “Alpine” i koordinator te kompanije za Balkan Helena Aluta izjavila je medijima da je lično Mlađan Dinkić bio taj koji je, u zamenu za sporazuman raskid koncesije, obećao izgradnju autoputa bez tendera, posle čega se u javnosti digla velika prašina. Posle toga su i ministar Milutin Mrkonjić i Oliver Dulić izjavljivali da će platiti odštetu koncesionaru za sporazuman raskid, pri čemu su prvenstveno isticali projekte koje će Srbija, kao, koristiti, iako svi koji se protekle tri godine bave koncesijom znaju da je generalni i idejni projekat već platila Vlada Srbije, a da glavni nije ni počeo da se radi, bar ne u aranžmanu koncesionara.

Brojni ekonomisti, strani konsultanti i drugi stručnjaci više meseci prigovarali su Vladi Srbije zašto ohrabruje koncesionara u nerealnim zahtevima, kao da radi za njih a ne za Srbiju, nekon čega je premijer Mirko Cvetković uzeo stvar u svoje ruke i odlučio da lično bude pregovarač s koncesionarom, mada je ubrzo te poslove ipak preneo na ministra Dulića.

U svakom slučaju, jasno je da najnoviji zahtev koncesionara za medijaciju znači više od pregovora o sporazumnom raskidu. Jer medijacija podrazumeva prisustvo nezavisnog stručnog tela koji će saslušati i analizirati predloge i jedne i druge strane. To mora biti neko s velikim iskustvom u takvim situacijama, kao što je, na primer, konsultantska kuća “Luj Berže”, uz čijeg nezavisnog inženjera se pregovaralo na relaciji država Srbija–koncesionar– Dojče banka kao potencijalni finansijer. Ali, to može da dođe na red tek pošto se 1. januara 2009. konstatuje da koncesionar nije ispunio ugovornu obavezu i zatvorio finansijsku konstrukciju, zbog čega ne može realizovati dodeljenu mu koncesiju i izgraditi autoput Horgoš–Požega.

(Dnevnik/BILSV, 20.12.2008.)

NOVI SAD – Liga socijaldemokrata Vojvodine podnela je inicijativu da se u dnevni red narednog zasedanja pokrajinskog parlamenta, planiranog za 22. decembar, uvrsti Informacija o potrebi obeštećenja AP Vojvodine iz budžeta Republike Srbije, po osnovu ulaganja građana Vojvodine u izgradnju Naftagasa. Kako je na današnjoj konferenciji za novinare rekao šef poslaničkog kluba Lige socijaldemokrata Vojvodine – „Zajedno za Vojvodinu“ u Skupštini AP Vojvodine Branislav Bogaroški, LSV je već na konstitutivnoj sednici pokrajinskog parlamenta tražila da se Skupština Vojvodine izjasni o naftno-gasnom sporazumu između Srbije i Rusije, kao i na naredne dve sednice, ali je to svaki put bilo odbijeno. Bogaroški je rekao da je i najnovija inicijativa u skladu sa najavom da će LSV insistirati na tome da se Skupština Vojvodine konačno izjasni o prodaji NIS, odnosno Naftagasa.
– Mi smo do sada u našim zahtevima tražili da se iz postupka privatizacije, odnosno kupoprodaje izuzmu naftna i gasna ležišta, kao i sva oprema koja je vezana za osnovnu delatnost NIS - eksploataciju nafte, a da predmet prodaje budu rafinerije i samo tržište. Pošto je evidentno da će ugovor biti zaključen, da će to biti klasična kupoprodaja koja će se odnositi samo na NIS, a da, kako stvari stoje nema ništa od izgradnje gasovoda i rekonstrukcije Banatskog Dvora, smatramo da postoji jedan prostor da se Vojvodina i njeni građani obeštete zbog zaključenja takvog pravnog posla – obasnio je Bogaroški.

Obeštetiti Vojvodinu za 840 miliona evra

On je objasnio da se obeštećenje odnosi na razliku u ceni po kojoj će biti prodat Naftagas, pošto je, kako je naveo predviđeno da Rusi 51 odsto kompanije kupe za 400 miliona evra, uprkos proceni nezavisnih revizora da ona vredi 2,2 milijarde. Pokrajinski i republički premijer su se dogovorili da 90 odsto prihoda od prodaje NIS pripadne AP Vojvodini što znači 360 miliona, a Bogaroški ističe da Vojvodini po zakonu pripada 55 odsto od privatizacije preduzeća, u ovom slučaju 55 odsto od 2,2 milijarde.
– Na ovih 360 miliona republički budžet bi morao da obešteti građane Vojvodine sa još 840 miliona evra, da bi to bila realna tržišna vrednost NIS i da bi se građani Vojvodine obeštetili za ono što su uložili u NIS. Za tih 840 miliona evra praktično može da se otvori 150.000 radnih mesta i to je samo jedan od podataka kolika je to imovina, kakva je razlika i kolika se šteta pravi Vojvodini. Ako još uzmemo u obzir da je u Vojvodini oko 200.000 ljudi nezaposleno, onda se koliko bi ovaj novac značio i šta bi nama doneo ovakav prstup – naveo je Bogaroški.

Protivzakonita prodaja bez tendera

Komentarišući izjavu lidera G17 plus Mlađana Dinkića da je dogovor po kojem će Vojvodini pripasti 90 od prodaje NIS-a protivzakonit, Branislav Bogaroški je napomenuo je od toga da li će Vojvodina dobiti 55 ili 90 odsto, važnije pitanje od čega će joj pripasti procenat.
– Stalno se postavlja pitanje opravdanosti naših zahteva i utemeljenju u zakonu. Ako ćemo tako da posmatramo čitav problem, onda da postavimo pitanje da li je čitav ovaj način privatizacije u skladu sa zakonom? Da li možete nešto te vrednosti i tog strateškog interesa da prodajete bez tenderskog postupka, direktnom pogodbom? Sa druge strane, da li je po Ustavu da to prelivate u onih sedam posto koje treba da pripadnu budžetu AP Vojvodine – rekao je Bogaroški dodajući da Liga svoj zahtev zasniva na osnovnom pravilu svakog pravnog sistema, a to je naknada štete. Onaj ko drugome pričini štetu, dužan je da je nadoknadi, rekao je on. Takođe, Bogaroški je podsetio da se na teritoriji Vojvodine nalazi 90 odsto vrednosti NIS-a.
– Nisu pumpe ono što daje vrednost NIS-u, već su to rafinerije nafte u Novom Sadu i Pančevu, rafinerija gasa u Elemiru, nalazišta nafte i gasa, kao i postrojenja za crpljenje nafte i monopol tržišta koje NIS pokriva – istakao je on.

LSV ne odustaje ni nakon prodaje

Bogaroški navodi da LSV neće odustati od ove inicijative ni ukoliko se ona ni u ponedeljak ne nađe pred poslanicima vojvođanskog parlamenta, podsećajući da je i ugovor o koncesiji pao iako je bio potpisan.
– Sada će nam se na žalost ponoviti ista situacija. Nije se reagovalo na vreme, kada je bilo moguće ovu priču završiti što bezbolnije po obe ugovorne strane i zbog toga će sve završiti najverovatnije kao ova koncesija. Insistiraćemo na izmeni ugovora, na raskidu ugovora dok god ne isteramo ono što smatramo da Vojvodini i njenom građanima pripada – a to je puno obeštećenje za ono što se daje u bescenje – istakao je šef poslaničkog kluba LSV-ZZV. Ipak, odgovarajući na pitanja novinara, on nije želeo da prejudicira mogućnost da LSV zbog neslaganja oko NIS napusti koaliciju u pokrajini, niti da li će pokušati da izdejstvuje obeštenćenje sudskim putem. Bogaroški je rekao i da LSV za ovu inicijativu očekuje podršku drugih koalicionih partnera u pokrajinskoj vlasti.

(BILSV, 19. 12. 2008.)

BEOGRAD - Predsednik Lige socijaldemokrata Vojvodine Nenad Čanak izjavio je prilikom rasprave o nepoverenju Vladi Srbije u rebubličkom parlamentu da će Liga nastaviti da podržava vladu jer „na žalost bolja u Srbiji trenutno ne može da se sastavi“.
- Godine devastacije Srbije nisu mogle ostati bez posledica i zato vas molim gospodine Cvetkoviću i uvaženi članovi vlade, da moje dobronamerne  primedbe shvatite na najbolji mogući način. Imate moj glas iznuđen činjenicom da bolje vlade ovog trenutka nema. Čim je bude ne računajte na nas – rekao je Čanak. On je iskoristio priliku da premijeru Srbije Mirku Cvetkoviću skrene pažnuju na neke propuste koje je vlada imala u prethodnom periodu. Prvo ga je podsetio na ekspoze koji je predstavio poslanicima na dan kada je izabran. U tom ekspozeu se najavljuju reforme koje, prema Čankovim rečima, LSV nije primetila, a kako kaže i građani Srbje nisu glasali za ovakvu vladu da bi postojao kontinuitet sa vladom Vojislava Koštunice.
- Govorim o tome da je Ilić mr Velimir u ime te i takve vlade, koja je setite se bila tada u ostavci, potpisao sporazum sa Rusima koji smo mi tada trebali da ratifikujemo. U međuvremenu, ruska strana je odustala od tog sporazuma, pa sada nema tog sporazuma nego ima tri sporazuma. Znači nije međudržavni sporazum nego prodaja a kada je prodaja mora se raditi tenderom. Nemam nameru gospodine premijeru da vam govorim o zakonima jer vi to svi znate daleko bolje od mene. Ja sam uglavnom bio objekat primene zakona, ali želim da vam skrenem pažnu da su to stvari koje se ne smeju raditi ako želite da sačuvate dignitet ove vlade – upozorio je Čanak. On je rekao i da je zadovoljan što je raskinut ugovor o koncesiji u vezi sa kojom se takođe pominje ime Ilić mr Velimira.
- Ovoga trenutka mi imamo situaciju u državi da je što se tiče urbanističke mafije Goran Knežević u zatvoru a Velimir Ilić na slobodi. I to kada poredimo mogućnost urbanističke mafije i njenog kriminala između Gorana Kneževića i onih koji su govorili „šta je ministu ukrasti kilometar autoputa“ ili onih koji su govorili „aj da kraduckate a vi se razmahali“ je kao između Žena u crnom i Joce Amnsterdama – ocenio je predsednik LSV.  
Čanak je pitao i zašto MUP nije pronašao one koji su palili ambasade po Beogradu kao i one „koji su ih na to podgovarali, navodili i organizovali“. Pitao je i ko je učestvovao u hapšenju doktora Dabića alijas Radovana Karadžića, kad već MUP tvrdi da u tome nije učestvovao. Čanak je rekao i da je vlada donela i niz pogrešnih procena među kojima je i jednostrana primena Trgovinskog sporazuma sa EU zbog čega smo „došli u situaciju da budžet Srbije ne može da se napuni dovoljno pa je zbog toga budžet, recimo, za poljoprivredu smanjen“.
- A, istovremeno imamo situaciju da vlada, koja se zaklinjala na to da će biti socijalno odgovorna, iznenadi privatne potrošače gasa time što odjedanput se primeri svetskoj ceni gasa.  I primeri se tako što poskupi 60 procenata – rekao je on, pitajući i zašto građani ne mogu da se greju na gas koji se poizvodi u našoj zemlji i da im se na taj način pomogne.
Predsednik LSV je rekao i da će vlada primenjivanjem tržišnih cena u budžetu Srbije dobiti dodatnih 130 miliona evra, ali da je to nije ništa „prema razlici između 400 miliona evra, za koliko se prodaje NIS, i milijardu i 100 miliona evra koliko objektivno košta polovina NIS-a“. Čanak je podsetio premijera i da je LSV bila protiv Ustava Srbije i toga da Vojvodina iz republičkog budžeta dobija svega sedam odsto za svoje potrebe, ali je upozorio da je sada i to pod znakom pitanja.
- Sad treba budžet da se popunjava vrlo skromnim i dosta ovlašnim dogovorima vas kao premijera Srbije i Bojana Pajtića kao predsednika Izvršnog veća Autonomne Pokrajine Vojvodine. Unutar partijiskim, dakle, dogovorom se rešava nešto što je ustavna kategorija – rekao je Čanak. On je takođe napomenuo da se nacionaliozavana movina u Srbiji vraća samo crkvama dok, obični ljudi još nisu došli na red. Čanak je premijera pitao i zašto poslanici i dalje ne znaju šta se nalazi u Akcionom planu za Kosovo. Kako je rekao, taj dokument je donela Koštuničina vlada, i on je očekivao da će posle smene on biti dat na uvid barem poslanicma, ako je već tajna za sve ostale. Na prozivke koje je na račun Lige socijaldemnokrata Vojvodine i Predloga statuta pokrajine izneo Velimir Ilić, Čanak je odgovorio da mu je jasno zašto je Ilić nervozan pošto je „koncesija pukla a svi putevi idu ka njemu“.
- Nije Liga socijaldemokrata Vojvodine nije ništa pravila Demokratska stranka je napravila Statut Vojvodine to jest njegov Predlog. Tako da znate nismo mi adresa, oni su. Razgovarajte sa njima jer da je po nama Vojvodina ne bi imala Statut nego Ustav, kao što je i imala do Slobodana Miloševića – zaključio je Čanak.    

(BILSV, 18.12.2008)

NOVI SAD - Zamenik predsednika Lige socijaldemokrata Vojvodine Bojan Kostreš izjavio je danas, povodom raskida koncesije za izgradnju autoputa Horgoš – Požega, da je veoma zadovoljan činjenicom da se pokazalo da se upornost u borbi za interese Vojvodine, i zaštite interesa Vojvođanki i Vojvođana, isplatila.

- Uspeli smo da raskinemo koncesiju i na taj način da pokažemo da nikada nećemo dozvoliti da ono što pripada Vojvodini i Vojvođanima, bez naknade, bude prodato od strane Republike Srbije. Bilo da su u pitanju koncesije ili trenutno aktuelna prodaja Naftne industrije Srbije, odnosno Naftagasa, Rusima – kaže Kostreš.

On je, međutim, istakao da se sada ne sme stati.

- Moram da kažem da se ne može samo na raskidu ugovora završiti čitava ova priča, nego moramo utvrditi ko je odgovoran za potpisivanje štetnog ugovora, i ako bude određenih finasijskih konsekvenci po državu Srbiju zbog ugovora, ko će odgovarati za tako loš ugovor – rekao je Kostreš.

On je dodao da sudbina koncesije čeka i ugovor za prodaju NIS-a.

- Ako je neko imao sumnju kako će proći ugovor o prodaji NIS-a ovom prilikom želim da poručim ruskom amabasadoru da će proći na isti način kao i koncesija. Znači ne može se trgovati vojvođanskom imovinom i Vojvodina za to mora biti obeštećena. Dakle, Naftna industrija Srbije, odnosno Naftagas, pripadaju Autonomnoj Pokrajini Vojvodini i svako ko pokuša da proda Naftnu industriju Srbije, na način kako je to bilo rađeno sa koncesijom, imaće isti rezultat kao što je to bilo i sa koncesijom. Znači takav posao će propasti - upozorio je Kostreš.

(BILSV, 17.12.2008.)